Na putu Danilovgrad – Nikšić, sa ma­gi­stra­le, u bli­zi­ni Žu­te gre­de nakon što se skre­ne de­sno stig­ne se do Ku­ja­ve. Kažu da bi trebalo da provedete dobar dio svog života kako bi čuli samo djelić legendi sa Kujave. Većina je i obi­lje­že­na kr­stom kao svje­do­kom stra­da­nja ne­ke­da­šnjih ži­te­lja Ku­ja­ve. 

Ravnište, Miroslavljevo jevanđelje, Krstovi

Selo  je ime dobilo po Nemanjinoj i Miroslavljevoj sestri Kujavi. Po navodima  Bogdana G. Jovanovića ovo selo se prvobitno zvalo Ravnište.

Smatra se da je princeza Kujava, po kojoj je selo dobilo ime, bila sestra župana Stevana Nemanje, kneževa Tihomira, Stracimira i Miroslava. Knez Miroslav je vladao Junskom oblašću na široj teritoriji današnje Hercegovine i Crne Gore. Smatra se da je u manastiru u kojem je živjela princeza Kujava počelo pisanje Miroslavljevog jevanđelja – najznačajnijeg ćiriličnog spomenika srpske i južnoslovenske tj.srpsko-slovenske pismenosti iz 12.vijeka. Na temeljima ovog manastira kasnije je podignuta Kula Burazerovića – turskih aga. Danas, na ostacima kule nalazi se kuća…

Princeza Kujava je umrla u istoimenom selu, i  sahranjena je na mjestu koje se zove „Krstovi“. Upravo na tom mjestu se nalazi veliki kamen u kojem je uklesan krst, za koji se smatra da je grob princeze Kujave.

Sve što se de­ša­va­lo u Cr­noj Go­ri, ra­ni­je u Ze­ti i car­stvu ca­ra Du­ša­na, osta­vi­lo tra­ga i u ovom se­lu. Je­dan je do­bro sa­ču­van i na­la­zi se ne­što ni­že od Ku­ja­vi­nog gro­ba. Na sa­moj oba­li Ze­te na­la­zi se ne­ka­da­šnja Ku­la Bu­ra­ze­ro­vi­ća, tur­skih aga. Po pre­da­nju ona je po­dig­nu­ta na te­me­lji­ma drev­nog ne­ma­njić­kog ma­na­sti­ra. U zi­du ko­ji i da­nas opa­su­je ku­lu, a ne­ka­da ma­na­stir, na­la­zi se još je­dan ka­men sa ukle­sa­nim kr­stom.  Da­nas je na te­me­lji­ma biv­šeg ma­na­sti­ra i ku­le po­dig­nu­ta ku­ća. Ona i da­lje ču­va sje­ća­nje na bur­nu pro­šlost, pa da ne­ma kro­va ku­la bi bi­la kao ne­ka­da. I ova­ko pro­šlost je sa­ču­va­na i sko­ro se pr­sti­ma mo­že opi­pa­ti. O njoj pri­ča i Ze­ta ko­ja se is­pod ne­ka­da­šnjeg ma­na­sti­ra i ku­le ne­ka­ko ši­ri. Kao da odav­de do­bi­ja ne­ko no­vo na­dah­nu­će i mi­stič­nu pod­zem­nu ener­gi­ju. Ob­no­vlje­na mo­li­tva­ma i li­tur­gi­jom, Ze­ta se li­je­njo vu­če da­lje pre­ma Vi­šu, Do­brom Po­lju i Da­ni­lov­gra­du, ču­va­ju­ći i pro­no­se­ći pri­ču o ma­na­sti­ru u Ku­ja­vi.

Ra­de­ti­na ru­pa

Le­gen­da ču­va pri­ču o Ku­ja­vi i nje­noj lje­po­ti ko­ja je oča­ra­la pa­sti­ra Ra­de­tu.  Ra­de­ta je znao da ruku princeze ne može imati, ali je lju­bav bi­la ja­ča i ni­je mu da­la mi­ra. Radeta je Kujavu godinama čekao na obali Zete a ka­da vi­še ni­je mo­gao da pod­ne­se ži­vot bez Ku­ja­ve, Ra­de­ta se ba­cio u vir ko­ji se i da­nas zo­ve Ra­de­ti­na ru­pa.
– Zbog ne­uz­vra­će­ne lju­ba­vi pa­stir je skon­čao u mrač­nom vi­ru. Mještani pričaju da se u olujnim noćima ču­je se va­paj Ra­de­ta, a na su­prot­noj stra­ni od­jek je­ca­vog ku­ka­nja Ku­ja­ve.

Praistorijske grobnice

Na Kujavi je pronađena nekropola stara blizu 4.000 godina, a procjenjuje se da potiče iz ranog bronzanog doba.  Posebno interesantno navesti, jeste da su pronađeni skeleti bili u fetusnom položaju, što je jedna od karakteristika bronzanog doba.

 

Dolmeni

U pojasu između sela Frutak i Kujava pronađeni su grobovi iz predpotopnog perioda. 

Crkva Svetog Đorđa

Između Tvorila i Kujave, mještani su 1847.godine podigli crkvu Sv.Đorđija,  a prvi put je osveštao tadašnji crnogorski vladika Petar II Petrović Njegoš.

 

Kr­sto­vi i grobovi sra­sli u ka­me­nje kao zna­me­nje ve­li­kog stra­da­nja, ali i ob­na­vlja­nja, po­su­ti po bje­lo­pa­vlić­koj rav­ni­ci kao da su ve­za sa ne­kim skri­ve­nim i bo­ljim svi­je­tom.